Ipak je ovo blog o pričicama u vezi interfejsa,  i ja sam doživela BlogOpen kao neku vrstu interfejsa između virtuelnog i realnog sveta. BlogOpen interfejs je predstavljen keceljama simpatičnog dizajna koje su bile takozvani Dress Code ovog događaja. Posmatrajući grupu ljudi sa keceljama, osećala se  povezanost  među blogerima i konzistentnost celog dana. Svi su mi izgledali isto ali opet svako od njih sa svojim osmehom i znatiželjnim očima na licu dao je potpuno drugačiji pečat pojedinačnim delovima ovog BlogOpen interfejsa.

Interesantno je i to da BlogOpen interfejs ima odličan informativni feedback, pa je svaki kontakt sa istim bio veoma prijatan za korišćenje. Feedback koji sam dobijala od ljudi je toliko nekada bio inspirativan, često veoma zabavan i par puta iznenađujuć. Ako se osvrnem i na ostala Zlatna pravila interfejsa mogu da primetim da je “zatvorenost dijaloga” potpuno održan time što je svako pripadao nekoj grupi i razgovori su imali svoj početak, razradu i zaključak koji su protekli kao kroz neki spontani wizard (Next, Next, Next pa Finish).

Većina blogera se na ovom skupu “znala” sa Twitter-a, pa s’obzirom da nas ovaj servis ograničava na 140 karaktera, svi su navikli da pričaju kratko i koncizno, što meni izuzetno prija. Na ovaj način interfejs koji opisujem podržava i pravilo short-term memory load, što bi predstavljalo optimalno opterećenje memorije kratkim i jasnim izrazima.

BlogOpen interfejs podržava i prečice do omiljenih opcija, a to su blogerima svakako međusobno povezivanje preko socijalnih online profila kako bi ostali  u kontaktu. Tako nam interfejs omogućava da kasnije kada predledamo slike na popularnim društvenim mrežama uočimo i tagovane ljude sa kojima smo pričali (ili nismo stigli) pa jednim klikom pošaljemo Friend Request ili Follow na Twitter-u.

Na slici možete videti @plagosus-a koji simbolički predstavlja dodatni plugin Love koji se Višnji dopao.

Ono što je veoma bitno za svaki dobar interfejs je osećaj kontrole. Svakom korisniku je potrebno omogućiti da ima osećaj kontrole u svakom trenutku. BlogOpen interfejs nikoga ne opterećuje ničim, svako može da komunicira na način koji mu se dopada, da se postavi onako kako mu najviše prija i priča onoliko koliko želi. I to je zaista jedna divna stvar. U zavisnosti iz kog ugla se posmatra (iza koje kecelje), doživljaj pojedinaca je drugačiji. Ali u tome i jeste čar ovakvih druženja. Da, dobro ste čuli, ja BlogOpen doživljavam kao jedno energično, veselo i opušteno druženje. Lično smatram da svi oni koji imaju nameru da ovaj interfejs koriste samo i isključivo u poslovne svrhe, neće moći da ga dožive u potpunosti. BlogOpen Interfejs je dizajniran potpuno User Friendly ali u bukvalnom smislu. User mora biti Friendly da bi interfejs delovao Friendly. I veoma bitna stvar, User ne sme imati predrasude!

Slika je malo mutna ali dovoljno dobra da prikaže zadovoljstvo korisnika interfejsa BlogOpen. Na ovom momku sa desne strane možete videti i parče dizajna interfejsa u vidu kecelje.

Dodatan difolt plugin ovog interfejsa možete prepoznati pod nazivom Predavanja, pa koga zanima može da ga koristi ali nije u obavezi. U ovoj verziji programa, predavanja su bila ok i poštujem postojanje ovog dodatka koji nas sve povezuje na neki način. Udobnost korišćenja ovog plugin-a su doprinele odlične fotelje.

Sve u svemu, ovo je jedan veoma funkcionalan interfejs zabavnog softvera koji povezuje real life sa virtuelnim.

Šta da vam kažem drugari, nego da je BlogOpen bio za mene inspirativan. Hvala vam!

Autor sam ja Goldie, a vrlo često i Kremašica (da, da, podvojena ličnost)

Evo jednog zanimljivog zapažanja.

Situacija je sledeća.

Dolaze momak i devojka u stan kod prijatelja. Prijatelj je pomalo geek, inače dizajner i u stanu ima laptop i desktop računar. Muškarci su se okupili oko glavnog računara u stanu i prebacivali su podatke. Znate već kako to funkcioniše.

“E imaš neki dobar film?” Drugi odgovara: “E imam neku akciju za tebe…”

I tako dok su oni uživali u otkrivanju atraktivnih naslova holivudskih filmova i prepričavali događaje i tračeve o zajedničkim prijateljima, devojka se smorila. Ona je lepo uzela laptop ne bi li se zabavila dok se muškarci ispričaju. Poenta cele ove priče je da je na laptopu instaliran Linux, distribucija Ubuntu verzija 9.10. sa okruženjem Gnome.

Devojka je potpuno prosečan korisnik. Otvorila je Mozilla Firefox browser birajući ga u instaliranom Awn manager-u i posetila Facebook, pregledala slike svojih prijatelja, malo čatovala. Za one koji ne znaju, Awn manager je Avant Window Navigator sličan Mac OSX dock bar-u. Vidite ga i na slici ispod. Usput je pustila muziku na laptopu tako što je otišla u Application menu i našla Video&Sound, tamo pronašla Rhythmbox Music Player. U tom player-u je odabrala Radio i taananaaaa, misija završena. Za one koji ne znaju Application menu je kao Start menu na Windows-u, samo što se u Gnome okruženju nalazi gore levo.

Devojka je dalje prokomentarisala je da joj smeta Awn manager ikone koje se stalno pojavljuju on top svih aplikacija. Zamolila je da joj se to skloni, na šta je domaćin odregaovao sa par klikova. Sve ovo je devojka uradila bez znanja da je operativni sistem na kojem radi Ubuntu. Muškarci su je namerno pustili da živi u neznanju i nisu joj naredna 2 sata govorili da to nije Windows OS. Treba uzeti u obzir da je devojka pristupila ovom operativnom sistemu znajući da je u pitanju laptop jednog dizajnera koji voli da podešava teme na sistemu i koji uvek ima nešto drugačije od drugih ljudi. Tako da je bila ubeđena da se radi o Windows-u sa nekom dodatnom temom.

Kada je izlazila iz stana, pitali su je da li se snašla na laptopu, na šta je ona opušteno prokomentarisala da jeste. Tada su joj otkrili da se radi o Linuxu, na šta je ona začuđeno rekla da nikad ne bi ni pretpostavila, i da Linux nikad nije videla ranije ali je samo čula da tako nešto postoji. Dodala je da je primetila da je sistem brz i da brzo reaguje. Ali potpuno joj je bilo svejedno kakav sistem je koristila i odlično se snašla.

Ubuntu se pokazao u ovom malom i slučajnom eksperimentu kao operativni sistem koji odgovara na sve zahteve prosečnog korisnika. Interfejs je ispao veoma intuitivan i jednostavan. Ono što je bitno kada se prilazi operativnom sistemu na koji niste navikli je da nemate predrasude. Ne smete imati ni strahove od novog. Ubuntu je stasao u odličan operativni sistem i potpuno je funkcionalan, u nekim slučajevima je i mnogo lakši za upotrebu nego Windows. (Kao na primer kada instalirate programe…)

Imala sam ideju da počnem sa prvim blog postom na jednu drugu temu ali s obzirom da je Google izbacio Chromium OS, morala sam da ga testiram i kažem par reči. Ukoliko niste, a hteli biste da ga testirate, posetite ovaj link gde imate kratko uputstvo koje je meni pomoglo. Prilikom instalacije ukoliko ne možete da se ulogujete, pogledajte komentare u članku.

Sam Chromium projekat se sastoji iz Chromium-a i Chromium operativnog sistema. Chromium je naziv open source projekta sada već poznatog brauzera Chrome. Chromium OS je takođe open source projekat namenjen ljudima koji najveći deo vremena provode na netu. Za njih je Google pripremio najčešće korišćene aplikacije u ovom operativnom sistemu. Ono što je zaista pravi izazov je što su sve aplikacije u ovom operativnom sistemu online, tako da korisnik neće morati da se bakće sa instalacijama kao na redovnom operativnom sistemu. Sve je online, svi podaci i svi alati.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

Kada sam isprobala ovaj OS kod kuće u VirtualBox-u, bila sam pomalo razočarana. Nisam mogla da ga lepo testiram, sve je radilo izuzetno sporo (kao i na bilo kojoj vurtualnoj mašini). Posle otvaranja 4-5 tabova umeo je VirtualBox da mi se lepo zakuca. Videćemo šta će biti od ovog projekta u budućnosti. Netbook-ovi osvajaju tržište, pa se tako i povećava potreba za što boljim programima ovog tipa.

Tako je Acer već najavio za drugu polovinu 2010. godine Chrome OS netbook. Izgleda su oni u ovoj priči sa Chrome-om od sredine 2009. godine.

Kako kažu na chromium.org sajtu, dizajn ovog OS-a je predmet na kojem se još radi i moguće su veće promene, dok je korisnički interfejs u fazi razvoja. Interfejs Chrome OS-a je zasad zasnovan na tabovima, sidebar-u, polju za pretragu i panelima.

S obzirom da će sve aplikacije biti online, tabovi su zamišljeni tako da mogu elegantno da se pinuju, da se tretiraju kao aplikacije. Na taj način zauzimaju manje mesta i favicon ikone prestavljaju ikonice aplikacija po ugledu na ikone na desktopu. Pin tabovi se lako uklanjaju, jednostavnim zatvaranjem aplikacije.

U interfejsu Chromiuma se težilo ka uzimanju u obzir da su korisnici navikli da koriste browsere, pa ovaj sistem liči na jedan malo bogatiji browser. Tako imamo polje za pretragu koje predstavlja glavnu navigaciju. Služi kao polje za adresu i pretragu istovremeno, što pojednostavljuje interfejs. Takođe, vođeni onim što je korisniku poznato, postoji i menu za aplikacije po ugledu na standardni Start menu.

Paneli se koriste kao kontejneri za dodatne aplikacije koje se koriste uporedo sa onim što radimo u samom browser-u. Tako korisnik može da podešava muziku i čatuje sa prijateljima dok čita neki dokument ili gleda youtube video bez uklanjanja tabova. Paneli se pojavljuju u donjem desnom uglu ali takođe mogu da se dokuju tj. premeste i zakače na druge pozicije ekrana.

Više screenshot-ova Chromium OS-a možete vrlo lako izguglati. Evo recimo možete ih ovde pogledati.