Ipak je ovo blog o pričicama u vezi interfejsa,  i ja sam doživela BlogOpen kao neku vrstu interfejsa između virtuelnog i realnog sveta. BlogOpen interfejs je predstavljen keceljama simpatičnog dizajna koje su bile takozvani Dress Code ovog događaja. Posmatrajući grupu ljudi sa keceljama, osećala se  povezanost  među blogerima i konzistentnost celog dana. Svi su mi izgledali isto ali opet svako od njih sa svojim osmehom i znatiželjnim očima na licu dao je potpuno drugačiji pečat pojedinačnim delovima ovog BlogOpen interfejsa.

Interesantno je i to da BlogOpen interfejs ima odličan informativni feedback, pa je svaki kontakt sa istim bio veoma prijatan za korišćenje. Feedback koji sam dobijala od ljudi je toliko nekada bio inspirativan, često veoma zabavan i par puta iznenađujuć. Ako se osvrnem i na ostala Zlatna pravila interfejsa mogu da primetim da je “zatvorenost dijaloga” potpuno održan time što je svako pripadao nekoj grupi i razgovori su imali svoj početak, razradu i zaključak koji su protekli kao kroz neki spontani wizard (Next, Next, Next pa Finish).

Većina blogera se na ovom skupu “znala” sa Twitter-a, pa s’obzirom da nas ovaj servis ograničava na 140 karaktera, svi su navikli da pričaju kratko i koncizno, što meni izuzetno prija. Na ovaj način interfejs koji opisujem podržava i pravilo short-term memory load, što bi predstavljalo optimalno opterećenje memorije kratkim i jasnim izrazima.

BlogOpen interfejs podržava i prečice do omiljenih opcija, a to su blogerima svakako međusobno povezivanje preko socijalnih online profila kako bi ostali  u kontaktu. Tako nam interfejs omogućava da kasnije kada predledamo slike na popularnim društvenim mrežama uočimo i tagovane ljude sa kojima smo pričali (ili nismo stigli) pa jednim klikom pošaljemo Friend Request ili Follow na Twitter-u.

Na slici možete videti @plagosus-a koji simbolički predstavlja dodatni plugin Love koji se Višnji dopao.

Ono što je veoma bitno za svaki dobar interfejs je osećaj kontrole. Svakom korisniku je potrebno omogućiti da ima osećaj kontrole u svakom trenutku. BlogOpen interfejs nikoga ne opterećuje ničim, svako može da komunicira na način koji mu se dopada, da se postavi onako kako mu najviše prija i priča onoliko koliko želi. I to je zaista jedna divna stvar. U zavisnosti iz kog ugla se posmatra (iza koje kecelje), doživljaj pojedinaca je drugačiji. Ali u tome i jeste čar ovakvih druženja. Da, dobro ste čuli, ja BlogOpen doživljavam kao jedno energično, veselo i opušteno druženje. Lično smatram da svi oni koji imaju nameru da ovaj interfejs koriste samo i isključivo u poslovne svrhe, neće moći da ga dožive u potpunosti. BlogOpen Interfejs je dizajniran potpuno User Friendly ali u bukvalnom smislu. User mora biti Friendly da bi interfejs delovao Friendly. I veoma bitna stvar, User ne sme imati predrasude!

Slika je malo mutna ali dovoljno dobra da prikaže zadovoljstvo korisnika interfejsa BlogOpen. Na ovom momku sa desne strane možete videti i parče dizajna interfejsa u vidu kecelje.

Dodatan difolt plugin ovog interfejsa možete prepoznati pod nazivom Predavanja, pa koga zanima može da ga koristi ali nije u obavezi. U ovoj verziji programa, predavanja su bila ok i poštujem postojanje ovog dodatka koji nas sve povezuje na neki način. Udobnost korišćenja ovog plugin-a su doprinele odlične fotelje.

Sve u svemu, ovo je jedan veoma funkcionalan interfejs zabavnog softvera koji povezuje real life sa virtuelnim.

Šta da vam kažem drugari, nego da je BlogOpen bio za mene inspirativan. Hvala vam!

Autor sam ja Goldie, a vrlo često i Kremašica (da, da, podvojena ličnost)

Poslednjih godina hand-tracking iliti praćenje ruke je posebno interesantna oblast izučavanja. Nekako se prirodno čoveku nameće da pokuša da zameni tastaturu, miševe, džoistike drugim ulaznim uređajem koji već imamo na našem telu – rukom. Na taj način bi interakcija između računara i čoveka bila intuitivnija i prirodnija.

Već sada postoji veći broj algoritama i projekata koji se bave ovom tematikom. Ovaj projekat koji vam predstavljam je interesantan po tome što je precizniji od takozvanih bare-hand ideja a ujedno vam je potrebna samo jedna rukavica u technicolor bojama i jedna kamera. Ovo je mnogo jeftinije rešenje od onih koje sam ranije viđala.

Kako kažu u njihovom radu, ideja je sklop više postojećih sistema:
1. marker-based motion-capture (registrovanje pokreta na osnovu markera)
2. bare-hand tracking (praćenje pokreta gole ruke na prikaznom uređaju u realnom vremenu)
3. data-driven pose estimation (patern za jednostavniju pretragu baze i prikaz podataka izračunavanjem udaljenosti tačaka)
4. hand-tracking with instrumented gloves (praćenje ruke sa instrumentom – rukavicom sa senzorima)
5. color markers (praćenje pokreta na osnovu instaliranih markera u boji)

Ovaj projekat je kompromis između nosivog sistema za praćenje pokreta i bare-hand pristupa. Ideja je da se stvori jeftin sistem koji je veoma nosiv i koji ne zahteva priključivanje dodatnih senzora koji mogu ograničiti kretanje subjekta. Tako bi se ovaj sistem veoma lako instalirao bilo gde uz pomoć samo jedne kamere.

Video klip ispod je predstavljanje projekta Real-Time Hand-Tracking with a Color Glove na SIGGRAPH-u.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

Snimanjem gole ruke može se generisati ista slika za više različitih poza pa je u tome i prednost korišćenja rukavice prilikom praćenja pokreta u odnosu na praćenje pokreta gole ruke (bare-hand tracking). Na slici ispod možete videti slučaj kada može doći do problema i kako pomažu boje na rukavici.

Srž ovog projekta je naravno u algoritmu za prepoznavanje poze ruke. Slika sa kamere se prvo transformiše u normalizovanu sliku, zatim se svaka slika poredi sa postojećim u bazi podataka na osnovu izračunavanja rastojanja između boja na slici. Detaljnije podatke o algoritmu i matematici koja stoji iza ovog projekta možete videti u PDF dokumentu na ovom linku.

Algoritam je prilagođen kamerama namenjenim prosečnim korisnicima. Pa su stoga odabrali da koriste rukavicu sa većim površinama u 10 različitih boja zbog ograničenja kamere. Odabrali su potpuno saturisane boje. I uzeti su u obzir prirodni pokreti ruke. Sakupili su 18.000 poza prstiju uz pomoć sistema Cyberglove II motion capture.

Uvek postoji mogućnost napraviti ovakav algoritam i sa više boja na rukavici sa manjim površinama, ali onda to zahteva bolju kameru, veću bazu slika i svakako bi ovi faktori uticali i na brzinu izvršavanja algoritma.

Sistem su testirali u tri različite svrhe: animatorske mogućnosti, jezik gluvonemih i manipulacija objektima u prostoru.

Ono što je najzanimljivije je što ovaj sistem može da se proširi i doraditi da bi se koristio u različite svrhe. Može se dodati više kamera za praćenje pokreta, tako bi sistem bio precizniji. Može se kombinovati sa multi-touch ulaznim uređajima koji su nam sve dostupniji i interesantniji.

Ovakvim sistemima se može poboljšati korisnični interfejs i dovesti na viši nivo, može se doprineti kompjuterskoj animaciji i 3d modelingu. U budućnosti svakako trebamo očekivati mnogo intuitivnije kompjuterske igrice kao i drugačiji pristup desktop računarima.

Fantastična nagrađivana kratka animacija koja prikazuje interefejs budućnosti, kako ga zamišlja kreator ovog filma Bruce Branit. U animaciji možete videti čoveka koji gradi svet oko sebe uz pomoć holografskih  alata. Veoma simpatično i lepo osmišljeno. Ono što je u ovoj animaciji prelepo je priča koja prati prikaz interfejsa budućnosti. Snimanje glumaca je urađen za jedan dan, dok je post produkcija trajala 2 godine.