Imala sam ideju da počnem sa prvim blog postom na jednu drugu temu ali s obzirom da je Google izbacio Chromium OS, morala sam da ga testiram i kažem par reči. Ukoliko niste, a hteli biste da ga testirate, posetite ovaj link gde imate kratko uputstvo koje je meni pomoglo. Prilikom instalacije ukoliko ne možete da se ulogujete, pogledajte komentare u članku.

Sam Chromium projekat se sastoji iz Chromium-a i Chromium operativnog sistema. Chromium je naziv open source projekta sada već poznatog brauzera Chrome. Chromium OS je takođe open source projekat namenjen ljudima koji najveći deo vremena provode na netu. Za njih je Google pripremio najčešće korišćene aplikacije u ovom operativnom sistemu. Ono što je zaista pravi izazov je što su sve aplikacije u ovom operativnom sistemu online, tako da korisnik neće morati da se bakće sa instalacijama kao na redovnom operativnom sistemu. Sve je online, svi podaci i svi alati.


YouTube goldieui Chromium

Kada sam isprobala ovaj OS kod kuće u VirtualBox-u, bila sam pomalo razočarana. Nisam mogla da ga lepo testiram, sve je radilo izuzetno sporo (kao i na bilo kojoj vurtualnoj mašini). Posle otvaranja 4-5 tabova umeo je VirtualBox da mi se lepo zakuca. Videćemo šta će biti od ovog projekta u budućnosti. Netbook-ovi osvajaju tržište, pa se tako i povećava potreba za što boljim programima ovog tipa.

Tako je Acer već najavio za drugu polovinu 2010. godine Chrome OS netbook. Izgleda su oni u ovoj priči sa Chrome-om od sredine 2009. godine.

Kako kažu na chromium.org sajtu, dizajn ovog OS-a je predmet na kojem se još radi i moguće su veće promene, dok je korisnički interfejs u fazi razvoja. Interfejs Chrome OS-a je zasad zasnovan na tabovima, sidebar-u, polju za pretragu i panelima.

S obzirom da će sve aplikacije biti online, tabovi su zamišljeni tako da mogu elegantno da se pinuju, da se tretiraju kao aplikacije. Na taj način zauzimaju manje mesta i favicon ikone prestavljaju ikonice aplikacija po ugledu na ikone na desktopu. Pin tabovi se lako uklanjaju, jednostavnim zatvaranjem aplikacije.

UI tabovi

U interfejsu Chromiuma se težilo ka uzimanju u obzir da su korisnici navikli da koriste browsere, pa ovaj sistem liči na jedan malo bogatiji browser. Tako imamo polje za pretragu koje predstavlja glavnu navigaciju. Služi kao polje za adresu i pretragu istovremeno, što pojednostavljuje interfejs. Takođe, vođeni onim što je korisniku poznato, postoji i menu za aplikacije po ugledu na standardni Start menu.

UI APP menu

Paneli se koriste kao kontejneri za dodatne aplikacije koje se koriste uporedo sa onim što radimo u samom browser-u. Tako korisnik može da podešava muziku i čatuje sa prijateljima dok čita neki dokument ili gleda youtube video bez uklanjanja tabova. Paneli se pojavljuju u donjem desnom uglu ali takođe mogu da se dokuju tj. premeste i zakače na druge pozicije ekrana.

UI Paneli

Više screenshot-ova Chromium OS-a možete vrlo lako izguglati. Evo recimo možete ih ovde pogledati.

Share Button

4 odgovora to “Chromium OS – šta reći?”

  • Probao sam ChromeOS, i mogu reci da je veoma dobra zamisao, ali definitivno samo za netbook-ove. Interface je kao i uvek kod Googla-a minimalisticki, i ne staje ti na put. Ali meni malo smeta cinjenica da se bas nista ne cuva na HDDu. Ipak je potreban neki storage po mom misljenju, jer npr sliku od 5mb i vise je malo problem kaciti na picasa-u ili flickr, pogotovo sa nasim upload standardima.

  • Cool:

    Hvala za link na mwd :) super post napisan!

  • @Cool Nisam znala da mwd ima veze sa nekim ko razume srpski. :D

    Hvala tebi i @eboye na prvim komentarima na novom blogu.

  • Mislim da Google sa ovim projektom gleda u buducnost. Tehnologija je trka u kojoj si u prednosti ako startujes pre ostalih :-) . Brzine internet komunikacije rastu iz godine u godinu, snaga i kapaciteti servera takođe. Verujem da će se vrlo brzo doći do tačke kada će se ovaj koncept pokazati superiornim u odnosu na desktop mašine.

    Sa aspekta piraterije, izdavanja licenci, rezanja diskova i izrade ambalaže, distribucije, otvaranja lokalnih prestavništava itd. , mislim da se koncept sa programima na internetu itekako isplati kompanijama koje proizvode softver. Softver bi se mogao izdavati na određeni vremenski period, pa bi, recimo za najnoviji Photoshop platili 1 dolar da bi ga koristili 24 sata preko interneta.

    I sa hardverske strane mislim da je ovo brutalno dobar koncept. Ukoliko postoji neverovatno brza i stabilna internet konekcija, bilo bi moguće koristiti mobilni uređaj snage pijačnog digitrona da igramo najzahtevnije moguće igrice, ili radimo u najzahtevnijim grafičkim alatima. Mobilni uređaj bi bio samo IO uređaj dok bi se svi procesi odvijali na serverima.

    Ovo nije OS za današnje vreme, ali budućnost će pokazati da je Google još jednom uradio neverovanu, genijalnu stvar.

Ostavite komentar